АКАТИСТ светој преподобномученици ЕВДОКИЈИ
празнује се 01. (14.) марта
(чита се за помоћ онима који страдају од блудне страсти)

Кондак 1.

Теби Богом изабраној од рода самарјанскога и позваној из бездана погибељи у ограду Свете Цркве Његове, на свечаност прворођених чија су имена записана на Небесима, преподобномученице Евдокија, узносимо похвални песмопој, јер много може молитва праведнице пред милосрђем Свевишњега, па и од сваке невоље да спасе оне који ти кличу:

Радуј се, мученице Евдокија, молитвенице за спасење душа наших!

Икос 1.

Ангелски чинови и душе праведника на Небесима радују се радошћу великом због једнога грешника који се каје – по истинитој речи Господњој. И ми, земнородни, гледајући како си и ти из дубине безакоња на пут спасења натприродно изведена Евдокија предивна, радујемо се, и Господу благодарећи, похвално ти кличемо:

Радуј се, јер Бог чудо милосрђа Свога кроз тебе објави!

Радуј се, јер си чудесну силу доброте Христове на себи показала!

Радуј се, из таме греховне на дивну светлост Јеванђеља позвана!

Радуј се, јер си из кала сласти велијарових рајске сладости достигла!

Радуј се, јер се молиш за наше обраћење од злих дела!

Радуј се, мученице Евдокија, молитвенице за спасење душа наших!

Кондак 2.

Призри са Неба, Христе Спасе, и не презри нас, молимо Те, јер смо великим гресима поробљени, него нас молитвама славне преподобномученице Евдокије обаспи милошћу и спаси, и покажи наследницима Царства Твога, да са мученицима и преподобнима и свима Светима кличемо доброти Твојој: Алилуја!

Икос 2.

Разум људски не може да појми од каквог си страшнога греха на висину ангелског житија благодаћу Христовом узишла, хвале достојна Евдокија. Стога те и ми, имајући те за добру заступницу, топло молимо: избави и нас из бездана греховног, да ти с љубављу овако вапимо:

Радуј се, благодаћу и светлошћу испуњена!

Радуј се, јер си ропство ђавоље избегла!

Радуј се, агнице која си у двор разумних оваца Христових похитала!

Радуј се, јер си слатки глас доброг пастира Христа, што те позва, чула!

Радуј се, драхмо изгубљена коју Христос нађе!

Радуј се, јер све бодриш да не очајавају у великој тузи греховној!

Радуј се, мученице Евдокија, молитвенице за спасење душа наших!

Кондак 3.

Сила благодати изобилно се јави тамо где се умножи грех, да се ангели на Небу веселе за једнога грешника који се каје, као што ти беше, света Евдокија, и да се с радошћу сусрећу пред Престолом Божијим појући: Алилуја!

Икос 3.

Имајући богатство милосрђа, митаре и грешнике и неверне призвао си, Исусе Господе, а слушкињу Твоју Евдокију, што у гресима живот празно провођаше и Тебе спозна, покајањем и крштењем просветио си и на подвиг мучеништва извео. Нас пак све истинском покајању кроз њу научивши, потичеш да је хвалимо песмама овим:

Радуј се, јер си душу своју благодаћу обновила!

Радуј се, јер си се света греховног са страстима и похотама одрекла!

Радуј се, јер си чину монашкоме добар пут показала!

Радуј се, јер си постом, молитвом и подвизима душу своју од греховне прљавштине очистила!

Радуј се, јер си мученичком смрћу трку своју свршила!

Радуј се, јер си крвљу својом, за Христа проливеном, одежду своју брачну убелила!

Радуј се, мученице Евдокија, молитвенице за спасење душа наших!

Кондак 4.

Буре помисли греховних што држаху у љутом ропству душу твоју, Евдокија чудесна, дотаче се благодат Господња, када по дивном промислу Божијем инок Герман, који у обитељ своју иђаше и ноћу се затече у граду Илиопољу, заноћи крај греховног дома твога, и по обичају своме усред ноћи пробуди се и стаде да чита псалме и песме, и о страшном суду Христовоме, кличући Богу са умиљењем: Алилуја!

Икос 4.

И ти, света Евдокија, лежећи на постељи греховној, усред тишине ноћне, зачу глас инока како дивно говораше о вечној слави праведника и страшним мукама грешника, и ти се истога часа из сна погибељног пробуди, а ујутро те инок тај на пут спасења управи. А кад те јереј Божији у вери Христовој огласи, стази праведној свим срцем ти се приљуби. Ми пак, дивећи се таквом промислу Божијем о теби, кличемо ти овако:

Радуј се, поверенице дивнога промисла Божијег!

Радуј се, печате човекољубља и штедрости Његове!

Радуј се, јер те муке адске, што грешнике очекују, устрашише!

Радуј се, славом рајском, што чека праведнике, опијена!

Радуј се, јер се ноћ, тамна за невернике, теби јави као просветљење у сладости речи Божијих!

Радуј се, јер кад свану јутро, свану и теби светлост благодатног обновљења!

Радуј се, мученице Евдокија, молитвенице за спасење душа наших!

Кондак 5.

Божанском благодаћу осењена и од мудрога Германа благочестиво поучена, ти се славна Евдокија пре крштења свога, затвори, и седам дана и седам ноћи, уподобљавајући се блудници Јеванђелској, у посту, сузама покајања и молитви свусрдној пребиваше, обогаћујући себе за нове подвиге, и Богу, који грешне милује, вапијући: Алилуја!

Икос 5.

Иако се мало времена подвизаваше, ти се ипак, блажена Евдокија, удостоји Небеског виђења, јер те архангел Михаило узнесе у обитељи рајске и ликови светих сретоше те, а од духова злобе у ваздуху клеветана и њиховом јарошћу немоћном вучена, с великом радошћу у своје обраћење увери се, и удостоји се свише благодатног обећања да ћеш бити чувана у све дане живота свога. Стога ти вапијемо овако:

Радуј се, Богом изабрана и чудесним промислом његовим од безакоња оправдана!

Радуј се, јер си се убрзо откривења Небеских удостојила!

Радуј се, јер си насеља рајска још у телу видела, а свети Божији те сестром назваше!

Радуј се, јер те кнез таме за грехе, које ти Бог већ отпусти, клеветаше, али те ангел од страшног наручја његовог сачува!

Радуј се, јер те до скончања житија твога тај ангел тешаше!

Радуј се, мученице Евдокија, молитвенице за спасење душа наших!

Кондак 6.

Свима палима и очајним грешницима проповедаш, Евдокија свечасна, Божије човекољубље и силу, како се покајањем грешна душа умива, чисти и светли и узводи горе, и весели силе Небеске, с којима и ми кличемо: Алилуја!

Икос 6.

Засја дивном светлошћу твој живот, блажена Евдокија, када се у Боготкану одећу крштења обуче и имање своје, грехом неправедно стечено, ништима раздаде, и ногама црквеног презвитера притече, те у обитељ похитавши, многе дане у подвизима преподобним благочестиво поживе. Видећи такву дивну и брзу промену живота твога, кличемо ти овако:

Радуј се, јер си пропадљиво богатство непропадљивим заменила!

Радуј се, јер си као ризницу праведну пријатеље на Небу јеванђелски стекла!

Радуј се, јер си Христа ради духом и телом осиромашила!

Радуј се, јер си Господа више него раније грех, заволела!

Радуј се, јер си Њему без лењости, усрдно, као раније ласкавом сатани послужила!

Радуј се, јер си Свето Писмо брзо разумела, и њима поучена, руководитељка оних што се спасавају постала!

Радуј се, мученице Евдокија, молитвенице за спасење душа наших!

Кондак 7.

Хотећи да створи препреку твоме светлом усхођењу на Небо, богоблажена Евдокија, исконски враг људскога рода наговори младића Филострата, који и раније греховном страшћу према теби гораше. Он у одећи монашкој, као вук грабљиви, у обитељ уђе, и када те угледа прес собом, свакојаким ласкавим речима и начинима упињаше се да греховни огањ у теби запали и да те на пут погибељи скрене и у град Илиопољ отме. Али силом Божијом, што у теби обитаваше, кажњен беше када једном речју твојом паде пред ноге твоје. А када се пред јутро молитвом твојом, по наређењу свише, у живот поврати, посрами врага и срцем завапи штедроме Богу: Алилуја!

Икос 7.

Ти се уистину, по јеванђелском примеру, јави као нова Самарјанка, преподобна Евдокија: јер она у безакоњима живљаше и Сам је Господ Христос крај извора нађе. Због тога се она Њему свом душом приљуби и живот исправивши, у мучењима душу своју за Њега предаде. Тако и ти, стопама њеним ишавши, кроз иста врата Царство Небеско достиже. Хвалећи Самарјанку и теби кличемо овако:

Радуј се, друга Самарјанко, која си Фотини Самарјанки подражавала!

Радуј се, јер си Источника живота и спасења - Христа дочекала!

Радуј се, јер си помамне страсти и љубав плотску одбацила!

Радуј се, јер си све узе и мреже вражије раскинула!

Радуј се, јер си тешко бреме леденог служења ђаволу благим и лаким јармом Христовим заменила!

Радуј се, јер си тим путем у насеља Небеска стигла и за нас се сада тамо молиш!

Радуј се, мученице Евдокија, молитвенице за спасење душа наших!

Кондак 8.

Видевши чудну и преславну промену твоју, преподобна Евдокија, пукови демона мрачних горко ридаху, а све Силе Небеске, радосно играјући, песму Христу појаху, прослављајући Божије милосрђе и великим глаом кличући: Алилуја!

Икос 8.

Сва и увек злобе пуна, а тобом посрамљена лукава змија, преподобна Евдокија, нове сплетке против тебе намисли. Њоме наговорен цар Аврелијан, сумњајући да се богатство које си оставила, у твојој обитељи чува, посла сина свог с војницима да га опљачкају, а оне који тамо живе мачем да посеку; али овај чудесно у близини обитељи тешком болешћу беше поражен и паде мртав – а твојим молитвама жив и здрав поста, па се смири, покаја и са целим домом својим Христу обрати, и тако нову муку врагу причини, а теби радосно клицаше овако:

Радуј се, невидљивом силом Божијом чувана!

Радуј се, обасјана чудесима многим!

Радуј се, покајања усрдна проповеднице!

Радуј се, јер многе невернике путу спасоносном учиш!

Радуј се, јер обараш сплетке ђавоље!

Радуј се, јер зле намисли његове у добре почетке претвараш!

Радуј се, јер мртве васкрсаваш силом Христовом!

Радуј се, мученице Евдокија, молитвенице за спасење душа наших!

Кондак 9.

Свим врлинама и великим уздржањем украшено беше чудесно пребивање твоје у обитељи, Евдокија премудра, јер си у подвигу своме из силе у силу благочестиво усходила, висину житија равноапостолског достигла и зла лукавства демона, што ти свуда досађиваху, у добро обраћала, многе невернике и у гресима огрезле, Христу приводила, вазда појући: Алилуја!

Икос 9.

Речитост земнородних немоћна је да достојно похвали подвиге твоје, свехвална евдокија. Јер чије су речи довољне да искажу сузне потоке што си у молитва Богу проливала? Ко би болести твоје избројао, ко свеноћна бденија твоја, видљиве и невидљиве борбе с врагом, страдања за Христа и сву тегобност житија твога исказао? А сав град Илиопољ и обитељ твоју и сва околна села чудесима си просветила и као сунце обасјала. Стога те молимо: озари зрацима светлости твоје и наша срца и измоли опроштај грехова свима који ти вапијуовако:

Радуј се, јер си помрачени лик Божији у светлости великој у себи изобразила!

Радуј се, јер си одавала благоухање Небеско!

Радуј се, звездама чудеса украшена!

Радуј се, јер си зрацима свих чудеса сијала!

Радуј се, јер си величанство Божије свим крајевима Земље благовестила!

Радуј се, јер си Небо и Земљу призивала да опевају славу Господа твога!

Радуј се, мученице Евдокија, молитвенице за спасење душа наших!

Кондак 10.

Спаситеља свих и Господа Исуса, Који ти се у ноћи јави, угледала си, Евдокија Богоблажена. Он те, пак, кћери Својом назва и на подвиг исповедништва и страдања за Име Његово призва, славе ради Небеске и обраћења многих заблуделих. Он ти, рече да се ничега не страшиш и благоволи да ти буде сапутник и помоћник Сам, Преслатки, као што и обећа. Ти пак, срцем чиста, овога се премилог виђења удостојивши, радосно запева Свемилостивом Спасу: Алилуја!

Икос 10.

Царство таме и идолослужења мрског ширећи, Диоген владар на Хришћане гоњење подиже, и на тебе, Евдокија, као истинску слушкињу Христову, педесет војника посла. Ти пак, преподобна, виђењем чудесним укрепљена, кивот са Божанским Тајнама Христовим са собом узевши, сама се у руке војника предаде. Када си пак на суду нечастивом мудар одговор о Господу дала и муке најсуровије за Христа претрпела, многа си чуда именом Његовим учинила, и тада си све гонитеље, мучитеље и збор народни у веру Његову обратила, а они ти клицаху овако:

Радуј се, Господа Исуса преподобна ученице и исповеднице!

Радуј се, дивних чудеса силом Његовом извршитељко!

Радуј се, јер си Филострата блудног од погибељи спасила!

Радуј се, јер си Аврелијана завидника с породицом његовом од мрежа ђавољих избавила!

Радуј се, јер си Диодора, који те ухвати, са војницима и сродницима с пута нечасног одвратила!

Радуј се јер си и самога Диогена, мучитеља твога са свим домом његовим и мноштвом народа Христу привела!

Радуј се, мученице Евдокија, молитвенице за спасење душа наших!

Кондак 11.

Песму благодарну узнестоше ти, света Евдокија, некада љути гонитељи, а сада новопросвећени Хришћани града Илиопоља, које ти вери научи и чудесима просвети. Јер се чудеса преславних у граду удостојише, када ти, и сама од погибељи ка спасењу обраћена, другима, што у мрежу ђавољу беху уловљени, помоћ јави, и попут апостола, сав народ твој за собом на Небо поведе и научи да Сведржитељу поје: Алилуја!

Икос 11.

Не само да си ти светло засијала знамењима, Евдокија славна, него си и за људе тобом обраћене од Бога дар чудотворења измолила: када неко дете Зинон, кога отровна змија уједе заспа на смрт, и молитвама новог Хришћанина Диодора у име Исуса Христа Распетога чудесно оживе, тада сви људи опет Богу живоме, Који у људима чудеса чини, хвалу узнесоше, а теби, наставници својој, клицаху овако:

Радуј се, молитвенице усрдна за људе новопросвећене.

Радуј се, јер си подвизима својим Богу угодила!

Радуј се, јер си страшним знамењима и непријатностима људе Христу обраћала!

Радуј се, јер си велику смелост стекла према Господу, Који живима господари и мртвима влада!

Радуј се, виновнице Јеванђељем прореченог чуда о нешкодљивости жаоке змијске!

Радуј се, врта Христовог на Земљи, попут апостола, блага садитељко!

Радуј сем мученице Евдокија, молитвенице за спасење душа наших!

Кондак 12.

Благодати велике и победоносних подвига испуњену свеблагу главу твоју, што трку своју на путу добро сврши, Евдокија преподобна, као ризницу доброплодну и зрелу, Викентије, градоначелник нечастиви, преко војника мачем посече, мислећи тако мрским Боговима да службу чини. И не разумеде да скверним делом себе помрачи и тако вечне муке и погибију задоби, а светој души преподобномученице поможе да се брже од тела растане и са Христом буде, појући Му са ангелима и Светима: Алилуја!

Икос 12.

Опевајући дивно иза нас грешне поучно житије твоје, покајањем умивено, врлинама обасјано, преподобномучеништвом украшено и мученичким подвигом завршено, света и Богоблажена Евдокија, Господа, Који те изабра и к Себи прими, прослављамо, и надајући се у твоје заступништво пред величанством Његовим, слатко ти, мученице, вапијемо:

Радуј се, јер си Јагње Божије проповедала и као агница Његова заклана!

Радуј се, јер си се за живот вечни, у коме нема старења, благочестиво преставила!

Радуј се, јер си Христу, Женику твоме светило душе приправила!

Радуј се, јер си венац преподобномучеништва свога крвљу славно украсила!

Радуј се, тела наших здравље и душа спасење!

Радуј се, јер је нама грешнима успомена твоја слатка а свој Цркви име твоје пречасно!

Радуј се, мученице Евдокија, молитвенице за спасење душа наших!

Кондак 13.

О, свехвална и Богоблажена преподобномученице Евдокија! Прими од нас мало мољење ово, и стојећи пред Светлошћу Неприступном, моли се Сведарежљивом Богу да по милости Својој отвори двери покајања нама који душу мрским гресима укаљасмо и у лености живот свој испразно провођасмо, нека само Њему знаним путевима благодатно уреди да из мрака греховнога ка светлости дома Очевог потекнемо, рајска насеља достигнемо и удостојимо се да скупа с тобом радосно појемо: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

МОЛИТВА светој преподобномученици ЕВДОКИЈИ
(чита се клечећи)

О, свехвална преподобномученице Христова Евдокија! Ти си топлом љубављу својом према Христу Богу све сплетке ђавоље уништила и бесцен-бисер Христа и Царство Небеско стекла. Стога ти припадамо са умиљењем у души и скрушеним срцем вапијемо, мученице, ми недостојни: призри с висине Небеске на нас који се с греховним искушењима боримо, и чуј вапај наш: многим гресима и невољама сваког дана враг нас саплиће, тражећи погибију нашу. О славна и свехвална ученице и исповеднице Христова Евдокија! Умоли Христа Бога, Који те заволе, да нам остављење многих сагрешења подари, да нас благодаћу Својом укрепи како би трезвено и бодро следили пут светих заповести Његових и уселили се у свете блажене Небеске обитељи, где ти са свима Светима радосно славословиш Једнобитну Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

са благословом његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија,
књига ”АКАТИСТИ”, приредио Мирко И.Нанић, издаје Србска Православна Заједница – Шид, л.Г.2006.

молитвеник » акатисти » претходна страна »