ПОВЕСТ О ПЕТ МОЛИТАВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ

Један старац од Богоносних Отаца стајаше на молитви и беше у великој радости када чу глас Господа насега Исуса Христа, који говораше са Пресветом и Пречистом Богородицом, Мајком Својом и рече јој:”Кажи ми Мајко Моја, колико си највећих болова претрпела ради Мене, живећи на свету?”

И рече Пресвета:”Сине о Боже мој - пет највећих болова претрпела сам ради тебе - први, када сам чула од Симеона Пророка да ћеш бити убијен; други, када сам Те, три дана не видећи Те, тражила по Јерусалиму; трећи, када сам чула да си ухваћен и свезан од Јевреја; четврти, када сам Те видела на Крст међу разбојницима распетог; пети, када сам те видела у гробу положеног.”

цео текст »

УПУТСТВА ЗА УЧЕЊЕ ИСУСОВЕ МОЛИТВЕ - Свети Никодим Светогорац

У чему је тајна и снага нашег заједничког богослужења? У томе, да би се они који се моле – и пастири и црквенослужитењи – увек уздизали до идеала хришћанске молитве; до жарке молитве у свеобузимајућој љубави; да би они који се моле горели љубављу према Богу Триипостасном, према Богомајци, према свим Силама анђеоским, према свим Силама које на Небесима са Христом царствују, да би молитвеници били у искреном, молитвеном општењу са њима, да би човек познао и поново узљубио првобитну лепоту лика Божијег у човеку...

Православни верници! Када се молите за време службе, и када се уз молитве за здравље и спасење живих и за упокојене – ви општите, на Проскомидији и Литургији, са Господом, Богомајком, Јованом Претечом, Пророцима и са свима Светима...

цео текст »

ХРАБРОСТ ЗА МОЛИТВУ - Митрополит Антоније Блум

Очајничка нада је такође један од путева на коме можемо сусрести Бога. Постоји за то више примера у јеванђељима и житијима Светих. У јеванђељу св. Марка, у глави 10. читамо причу о слепоме Вартимеју, који сеђаше код капија Јерихона, крај пута и прошаше. Јеванђелска прича о његовом исцељењу пружа нам неке чињенице пресудне за разумевање молитве. Ми се сувише често чудимо што нам молитва не бива услишена. Мислимо да треба само да принесемо молитву, да би Бог постао обавезан да на њу одговори. Уствари, ако помно испитамо своје молитве за мољење, и своје потребе, видећемо да се често не молимо за оно што нам је неопходно но за оно што нам је сувишно. Лакоћа са којом одустајемо од своје молитве када нисмо услишени, показује да чак и када се молимо за нешто без чега не би требало да можемо живети, немамо ни стрпљења ни упорности да у искању истрајемо.

цео текст »

УЧЕЊЕ СТАРЦА ВАСИЛИЈА О ИСУСОВОЈ МОЛИТВИ, КОЈА СЕ УМОМ У СРЦУ ОБАВЉА

... Учење о Исусовој молитви схимонаха Василија - учитеља и друга старца Пајсија Величковског у предговору књиге Светог Григорија Синаита, Блаженог Филотеја Синаитског и Блаженог Исихија Јерусалимског.

Свој предговор на књигу Светога Григорија, старац Василије почиње указивањем на неправилност схватања оних који мисле да умно делање приличи само и једино савршенима, онима који су достигли бестрастије и светлост: Размишљајући тако, они ограничавају свију молитву једино на спољашње вршење, на певање псалама, тропара и канона схватајући да је такво спољашње молење, које су нам Свети Оци одредили само привремено, у случају немоћи и младалачке наивности нашега yмa, с тим, да би ми постепено усавршавајући се, улазили на степен умног делања и да ниуком случају не би остајали само при спољашњој молитви.

цео текст »

УЧИТЕ ДА СЕ МОЛИТЕ - Свети Јован Кронштатски

Учите да се молите. Принуђујте себе на молитву. У почетку то пада тешко, али, уколико се више присиљавате, утолико она постаје све лакша. - Шта је то молитва? То је окренутост срца и ума Богу; то је посматрање Свемогућег, Сведоброг и Свемудрог. Молитва је разговор створа са својим Творцем, у пуном срахопостовању, а при најобилнијој свести о својој слабости и ништавности, при најдубљем покајању срца и чврстој одлуци да се изменимо; у поверавању свемогућој Божијој помоћи.

Ако се молите помоћу молитвеника, онда не журите, него се трудите да сваку реч искреним срцем искажете. Ваше ће се срце повремено успротивити, остајаће хладно, понекад ће се страшно узбудити или се удаљити. Срце морате да обуздавате и да га сабрано окрећете Богу. Упућујте Господу и сопствене речи у молитви.

цео текст »

МОЛИТВЕ ПОМОЋУ БРОЈАНИЦА

Молитва помоћу бројаница један је од најстаријих начина молитве, који су нарочито неговали православни монаси. Саме бројанице имају символички карактер. Обично су црне боје и тиме нас упућују да водимо трезвен и озбиљан живот у непрестаном покајању. Бројанице су исплетене од чисте овчије вуне, што нас подсећа да смо ми словесне овце Доброга Пастира Господа Исуса Христа, који је сам као Јагањац Господњи пострадао за нас и избавио нас од вечне смрти. Мале бројанице имају 33 чворића.

Како се молимо помоћу бројаница?

Поред молитава које се налазе у молитвенику и редовно се читају у одређено доба дана, Црква Христова благосиља својим верницима да ... 

цео текст »

О ИСУСОВОЈ МОЛИТВИ - Архимандрит Јеротеј Влахос

1. Молитва и тиховање

"Када се молиш", исправно је приметио један православни писац, "мораш бити миран: пусти молитву нека говори".

Тиховање је оно најтеже и одлучујуће у уметности молитве. То није само нешто негативно - прекид између речи, прекид у говору - већ је оно, правилно схваћено, нешто сасвим позитивно: однос отворености, спремности, будности и, пре свега, ослушкивања.

Исихаст је онај ко је достигао "исихиу", одн. тиховање или унутрашњу тишину, тј. онај који слуша. Он ослушкује глас молитве у свом срцу...

цео текст »

1. Кад би неко хтео да припреми благоухани тамјан, било би му потребно да по правилу равномерно сједини чист ливан, касију, оних и стакту (Изл.30,34). То су, у ствари, четири врлине (Уздржање, храброст, мудрост и правда- прим. прев.) . Уколико су све оне у пуном савршенству и са равном силом присутне у души, ум неће бити издан (неким унутрашњим издајником).

2. Очистивши се испуњавањем заповести, душа ће ум поставити у стање непоколебивости, чинећи га способним да прихвати устројство које је неопходно (за молитву).

3. Молитва је беседа ума са Богом. Какво је устројство потребно уму да би узмогао да се, без обазирања унатраг (или - тамо-амо), узнесе ка свом Владици и да, без икаквог посредника, разговара са Њим?

цео текст »

196. Као свој најглавнији циљ и врхунац савршенства треба да поставимо непрестану молитву, која се ослања на душевни мир и чистоту срца. Ради њих треба да поднесемо злопаћење тела и да се држимо скрушености у срцу. Веза између свих тих трудова и молитве је нераздељива и узајамна. Јер, као што скуп тих врлина доводи до савршенства у молитви, тако и молитва, као њихов завршетак и венац, њих чини чврстим и постојаним. Као што без њих не може да се стекне и усаврши непрестана, чиста и непомућена молитва, тако ни оне, које у уређењу живота по Богу иду испред, не могу достићи савршенство без непрестане молитве. Због тога се ми не можемо одмах упустити у расуђивање о сили молитве (која завршава грађевину свих врлина), уколико најпре по реду не означимо и размотримо све што треба бити одсечено или припремљено ради њеног стицања, или уколико, по смислу јеванђелске приче (Лк.14,28-30), најпре не прорачунамо и саберемо све што је потребно за подизање тог најузвишенијег духовног стуба.

цео текст »

О МОЛИТВИ И О МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА
- Свети Филарет Московски

Заиста је пријатно поменути у молитви душе оних за које знаш да су им очи свагда упрте ка Господу и да се у Њему зближавају са нама. Само Свезнајући Бог зна ко чини веће добро другоме: онај који се моли или онај којије тражио молитву.

Молитва нас приближава Богу и наспрам тог средишта бића и светова, не види се оно што видимо у овом променљивоме свету. Душа која стално тражи Господа и која Му се моли, она припада Господу, без обзира на то што њен нижи, чулни део, понекад и против њене воље, бива узменирен због близине и делања сила које нису сродне души човека.

Како нас света Црква премудро учи: у миру се помолимо Господу и за једнога и за све.

цео текст »

РАЗГОВОР СА СХИМОНАХОМ НИКОДИМОМ О ИСУСОВОЈ МОЛИТВИ

Оца Никодима упознали смо последњих година његовог живота. Иако је био сасвим прост и често истицао недостатак светског образовања код себе, у његовим се речима увек осећао сопствени молитвени опит и веома добро познавање светоотачке литературе. Водио је обимну преписку са православним људима расејаним широм света. Ослонци његовог подвига били су строг отшелнички живот, редовна молитва и пост.

Од своје седамдесетседме године, па све до краја живота, старац у току Великог поста по четрдесет дана није узимао никакву храну.

Још пре Првог светског рата, приликом читања «Добротољубља» и «Казивања једног боготражитеља», старац Никодим је приметио да га Исусова молитва силно привлачи. Настанивши се на Атосу, у општежитељном скиту Тиваида, одлучио је - по благослову старца Силуана – да пређе у послушање код старца Теодосија.

цео текст »