Тропар (грч: τροπάριου) je кратка црквена молитвена песма, која садржи суштину празника за који је написана и којом се прославља свети.

Тропар је написана као поетска проза и појала се заједно са стиховима Псалама. Назив је добила од деминитува речи τρόπος, који означава начин музичког извођења. Настанак тропара, једне од најважнијих врста Црквених песама, везује се за име преподобног Авксентија, познатог витинског подвижника (†470). Приликом састављања, наменио их је посетиоцима своје келије које је поучавао кратким Црквеним песмама од неколико реченица, а појале су се врло пријатним мелодијама.
Обрасци тропара имали су следеће теме: анђелско слављење Бога, стварање света, искупљење света, покајање и прослављање светих. Најстарија сведочанства ο појању тропара на богослужењу имамо из V века. Изасланици аве Памва посетили су у V веку храм Св. Апостола Марка у Александрији и тамо су чули појање тропара. Друга сведочанства потичу из VI века када су игумани Јован и Софроније посетили Нила, игумана синајског, затекли су га у храму за време вечерња и чули појање и уверили се ο редоследу вечерња. Из њиховог извештаја види се да су тропари били саставни део канонских часова и уопште богослужења Православне Цркве.
Један од најстаријих тропара је "Светлости тиха" (грч: Φώς ιλαρόν), који налазимо у Апостолским установама, а који се поје на вечерњем. Њега спомиње Василије Велики цео век пре преподобног Авксентија, и пише да је појање тропара стара традиција Цркве.

ПОДЕЛА И НАМЕНА

Општи тропари

Користе у случајевима када: (1) нису написани посебни тропари за одређеног светитеља - тада се у текст општег тропара умеће име оног у чију част се поје, и поред тога, узима се текст тропара зависно од тога у коју скупину светитељ припада; и (2) су написани за светог, али нису везани за одређени Црквени празник, него су општег карактера.

Тако опште тропаре делимо на тропаре написане:

• Пророку,
• Апостолу,
• Апостолима,
• Светитељу,
• Светитељима,
• Преподобном оцу и повижницима у пустињи,
• Преподобним оцима,
• Мученику,
• Мученицима,
• Свештеномученику,
• Свештеномученицима,
• Преподобномученику,
• Преподобномученицима,
• Жени мученици,
• Женама мученицама,
• Преподобној светитељки,
• Преподобним светитељкама,
• Жени преподобномученици,
• Исповеднику,
• Бесребреницима,
• Христа ради јуродивом.

Свакодневни (седмични) тропари

...су везани за одређене дане у седмици:

• понедељак - Анђелима
• уторак - Св. Јовану Крститељу
• среда - Часном Крсту
• четвртак - Апостолима и Св. Николи
• петак - Часном Крсту
• субота - свим светима и упокојенима
• недеља - Васкршњи тропари

Васкршњи (недељни) тропари

Глас 1. - Глас 8.

По (прет)празницима светих (по месецима)

Јануар, Фебруар, Март, Април, Мај, Јуни, Јули, Август, Септембар, Октобар, Новембар, Децембар
(претпразнични се поју до самог празника, а празнични од празника до оданија)

Посебни тропари

У посебне тропаре спадају:

• Триод посни (Недеља митара и фарисеја, Недеља блудног сина, Недеља месопусна, Недеља сиропусна, Теодорова субота, Прва недеља поста - Чиста, Друга недеља поста - Пачиста, Трећа недеља поста - Крстопоклона, Четврта недеља поста - Средопосна, Пета недеља поста - Глувна, Субота светог и праведног Лазара - Врбица, Шеста недеља поста - Цветна, Велики Понедељак, Велики Уторак, Велика Среда, Велики Четвртак, Велики Петак, Велика Субота);

• Триод Цветни (Пентикостар) (Васкрс, Недеља друга после Васкрса - Томина - Антипасха, Недеља трећа после Васкрса - О Мироносицама, Недеља четврта после Васкрса - О раслабљеном, Преполовљење Педесетнице, Недеља пета после Васкрса - О Самарјанки, Недеља шеста после Васкрса - О Слепом, Спасовдан - Вазнесење Господње, Недеља седма после Васкрса - О Светим Оцима Првог Васељенског Сабора, Духови - Силазак Светог Духа на Апостоле - Педесетница, Недеља Свих Светих);

• Задушнице

• Венчање, рукоположење и резање славског колача

Правила и распоред

Тропар заузима највидније место у Црквеном песништву, јер је Канон, најважнији део аколутије, састављен од тропара.

Обичним данима, на Литургији се поје седмични тропар и кондак дотичног дана у седмици, а они се не поју на повечерју, јутрењу и на часовима. Тада се поје тропар и кондак храма, који се такође не поје на другим дневним службама. Најпре се поју сви тропари, а после њих, сви кондаци. Пре претпоследњег кондака увек се поје "Слава..", а пре последњег кондака "И ниње.." На крају се увек поје Богородичен, или кондак претпразништва или празника.

Поредак појања

1. Прво се поје тропар у част Господа. Ако је храм посвећен Господу, поје се пре свега тропар храма. У недељне дане се тај тропар замењује васкрсним тропаром, а у среду и петак - тропаром Часног крста, а у дане претпразништва и попразништва Господњих празника - тропаром претпразништва или празника.

2. Тропар у част Пресвете Богородице. Ако је храм посвећен Богородици, онда се поје тропар храма, ако је претпразништво или попразништво Богородичиног празника, онда се поје тропар претпразништва или празника.

3. Трећи по реду је дневни тропар седмичног дана (погледати поделу изнад).

4. Након дневног тропара, долази тропар светоме чији се спомен слави тог дана.

Одступања од наведеног поретка

Храмовни тропари и кондаци не поју се када год је у другим тропарима и кондацима, који падну у тај дан, садржано исто прослављање као и у храмовним:

• У уторак не појемо кондак храма који је посвећен Претечи, јер се поје кондак дана, који је такође Претечин.
• У четвртак се не поје храмовни тропар и кондак у храмовима посвећеним Апостолима.
• У суботу не појемо храмовне тропаре и кондаке онде где је храм посвећен светоме, јер су сви свети споме-нути у тропару суботњег дана.
• У среду и петак се не поје тропар храму Господњем, јер се поје тропар Спаситељу.
• У недељу се не поје тропар храму Господњем, пошто претходи васкршњи тропар, у коме се такође прослав-ља Исус Христос.
• Тропар и кондак храма Господњег не поје се у дане претпразништва и попразништва Господњих празника.
• Тропар и кондак храма посвећеног Богородици не поје се на претпразништво и попразништво Богородичи-них празника.
• Тропари и кондаци храмова посвећених светима не поју се када спомен светога који има бденије, али не полијелеј, падне у недељни дан и у седмичне дане.

Дневни тропари и кондаци пoју се сваког дана изузев четвртка и суботе. У четвртак се пoју два дневна тропара: Апостолима и Светом Николи, а суботом свим светим и за упокојене. Дневни тропари и кондаци се уопште не поју, ако се не поје Осмогласник. У дане претпразништва и попразништва, уместо дневних тропара, поју се тропари и кондаци претпразништва, празника или светога са бденијем или полијелејем. Тропари и кондаци за упокојене поју се суботом, ако се слави спомен светога који има славословље, полијелеј или бденије. Заупокојни тропар се поје у суботу само онда када нема тропара обичном светом.

КОНДАК

Кондак (грч: κοντάκιον) је назив за различите жанрове византијске химнографије; Православна Црквена химна у част празника или светог, по невеликом обиму, садржинској концизности и начину појања скоро идентична тропару, од кога се разликује само по месту у богослужењу.

Подела кондака је идентична подели тропара, па за више информација погледајте чланак о тропарима.

Место и начин употребе кондака

Чита се иза шесте оде канона, како на јутрењу тако и на повечерју и другде где канон стоји, а уколико се меша више служби, чита се и иза треће оде канона. Поје се на Литургији, одмах након входа и входног стиха, према посебном поретку који је одређен Типиком, посебно у 52. глави (иза тропара). То су му главна и обавезна места у свакодневном богослужењу. Осим тога, кондак се поје по тропару, иза стихова "Слава..", "И сада..", у неким чиновима, као што су освећење кољива на Теодорову суботу, грожђа на Преображење, освећења и резања славског колача и сл. После тропара, главна је химна сваке службе. У српском народно-црквеном појању кондаци се поју по истом напеву по коме и тропари, осим оних којима је назначен трећи глас осмогласника који имају засебну мелодију.

Кондаци се поју по истом редоследу као и тропари, с том разликом што се "покривају" богородичним: "Предстатељство христијан непостидно је.." У храму који је посвећен Господу уместо овог богородичног, поје се кондак храма, а исто тако у храму који је посвећен Пресветој Богородици поје се кондак храма, док се у дане претпразништва или попразништва увек поје кондак претпразништва или празника. Седмичним данима, после "Слава.." увек се поје кондак "Со свјатими упокој.." У суботу се поје кондак: "Јако начатки јестества.." За детаљнија упуства о поретку појања, погледати чланак о тропарима.

Светлости тиха (Свете тихи)

Светлости тиха, свете славе бесмртнога Оца Небескога, Светога, Блаженога; Исусе Христе, дочекавши залазак сунца и видевши светлост вечерњу, певамо Оца, Сина и Светога Духа Бога; достојан си да у сва времена будеш слављен гласовима радосним, Сине Божији, Ти живот дајеш, зато Те свет слави.

молитвеник » тропари » претходна страна »